Izdavač: Novo pokolenje, Beograd
Godina izdanja: 1947.
Povez: Tvrd
Broj strana: 629
Stanje: Veoma dobro
PRODATO!
`13. maja 1956. g. u 15. sati u svojoj dači u Peredelkinu, Kuncevski
rejon, pucnjem iz pištolja izvršio je samoubistvo funkcioner Saveza
pisaca SSSR-a, kandidat za člana CK KPSS, ugledni pisac Aleksandar
Aleksandrovič Fadejev (1901-1956) autor `Mlade garde` jednog od
najpopularnijih romana ruske književnosti sovjetske epohe.
Njegova smrt je izazvala velike potrese u političkom i književnom životu Sovjetskog Saveza koji je pod rukovodstvom novog generalnog sekretara Nikite Sergejeviča Hrušćova krenuo putem destaljinizacije i tzv `otopljavanja` u svim društevmim sferama.
Zvanično saopštenje KGB-a
`Istraga je utvrdila da je prethodnog dana, 12.maja u svom stanu u Moskvi Fadejev vodio duge razgovore sa piscima Samuelom Maršekom i P.Pogodnim, a predveče je sa 11-godišnjim sinom Mišom stigao u daču u Perdeljino u kojoj je bio do samoubistva.
Njegova sekretarica Knipovič je u 12. sati 13. maja izjavila da joj je Fadejev rekao kako posle razgovora sa Maršakom nije mogao oka sklopiti i kako mu nisu pomogla ni sredstva za uspavljivanje...
U 15 sati u kabinet pisca je ušao njegov sin Miša i zatekao mrtvog oca. Prilikom razgledanja njegovog radnog kabineta, saradnici KGB su našli Fadejeva kako leži neobučen u postelji sa prostrelnom ranom u predelu srca. Tu, na postelji se nalazio i pištolj marke `Nagan` i jedna čaura pored. Na noćnom ormariću pored kreveta bilo je pismo adresirano :“ZA CK KPSS“ koje ovom prilikom prilažem...“ Iz zapisnika predsednika KGB SM, (Saveta ministara, tadašnje sovjetske Vlade) SSSR I.A. Serova, 14. maja 1956.
`Ne vidim mogućnost dalje da živim` (Iz oproštajnog, predsmrtnog pisma Fadejeva)
`Ne vidim mogućnost dalje da živim pošto je umetnost kojoj sam dao ceo svoj život zanemarena od strane samouvereno-neukog rukovodstva partije i više ne može biti popravljena. Najbolji kadrovi književnosti – među kojima i oni za koje nisu mogli ni sanjati carski satrapi-fizički su istrebljeni ili poginuli usled zločinačkog delovanja onih koji su držali svu vlast u svojim rukama...
I sada, kad bi i bilo moguće da se sve ispravi, pokazala se primitivnost, neukost, uz neverovatnu i ničim potkrepljenu dozu samouverenosti onih koji bi bili obavezni da sve to isprave.
Književnost je pripala netalentovanim ljudima, sitnim dušama, zlopamtilima... Ona je postala plod i privilegija novog stoja – i zato je tako ponižena, progonjena, izgubljena. Samozadovljstvo toliko odudara od velikog lenjinskog učenja, a najviše onda kad se njime kunu, njihovim tumačenjima ja ništa ne verujem ubeđen da se od njih može očekivati nešto još i gore nego od samog satrapa Staljina. On je bar bio obrazovan, a ovi sve same neznalice. Moj život kao pisca izgubio je svaki smisao i ja odlazim iz tog života sa prevelikom radošću u znaku izbavljenja od takvog gnusnog postojanja, u kome možeš očekivati samo da se na tebe obruši podlost, laž, kleveta`.
Dopuna zapisnika predsedniksa KGB pri Savetu ministara (SM) I.A. Sjerova, 1956.g.:
`Kao dopuna našem saopštenju od 14.maja t.j. povodom smrti književnika Fadejeva referišem...`Na osnovu istražnog materijala može se zaključiti da je Fadejev izvršio samoubustvo usled rastrojstva nervnog sistema, narušenog dugotrajnom zloupotrebom alkohola i opšteg bolesnog stanja organizma.`
Njegova smrt je izazvala velike potrese u političkom i književnom životu Sovjetskog Saveza koji je pod rukovodstvom novog generalnog sekretara Nikite Sergejeviča Hrušćova krenuo putem destaljinizacije i tzv `otopljavanja` u svim društevmim sferama.
Zvanično saopštenje KGB-a
`Istraga je utvrdila da je prethodnog dana, 12.maja u svom stanu u Moskvi Fadejev vodio duge razgovore sa piscima Samuelom Maršekom i P.Pogodnim, a predveče je sa 11-godišnjim sinom Mišom stigao u daču u Perdeljino u kojoj je bio do samoubistva.
Njegova sekretarica Knipovič je u 12. sati 13. maja izjavila da joj je Fadejev rekao kako posle razgovora sa Maršakom nije mogao oka sklopiti i kako mu nisu pomogla ni sredstva za uspavljivanje...
U 15 sati u kabinet pisca je ušao njegov sin Miša i zatekao mrtvog oca. Prilikom razgledanja njegovog radnog kabineta, saradnici KGB su našli Fadejeva kako leži neobučen u postelji sa prostrelnom ranom u predelu srca. Tu, na postelji se nalazio i pištolj marke `Nagan` i jedna čaura pored. Na noćnom ormariću pored kreveta bilo je pismo adresirano :“ZA CK KPSS“ koje ovom prilikom prilažem...“ Iz zapisnika predsednika KGB SM, (Saveta ministara, tadašnje sovjetske Vlade) SSSR I.A. Serova, 14. maja 1956.
`Ne vidim mogućnost dalje da živim` (Iz oproštajnog, predsmrtnog pisma Fadejeva)
`Ne vidim mogućnost dalje da živim pošto je umetnost kojoj sam dao ceo svoj život zanemarena od strane samouvereno-neukog rukovodstva partije i više ne može biti popravljena. Najbolji kadrovi književnosti – među kojima i oni za koje nisu mogli ni sanjati carski satrapi-fizički su istrebljeni ili poginuli usled zločinačkog delovanja onih koji su držali svu vlast u svojim rukama...
I sada, kad bi i bilo moguće da se sve ispravi, pokazala se primitivnost, neukost, uz neverovatnu i ničim potkrepljenu dozu samouverenosti onih koji bi bili obavezni da sve to isprave.
Književnost je pripala netalentovanim ljudima, sitnim dušama, zlopamtilima... Ona je postala plod i privilegija novog stoja – i zato je tako ponižena, progonjena, izgubljena. Samozadovljstvo toliko odudara od velikog lenjinskog učenja, a najviše onda kad se njime kunu, njihovim tumačenjima ja ništa ne verujem ubeđen da se od njih može očekivati nešto još i gore nego od samog satrapa Staljina. On je bar bio obrazovan, a ovi sve same neznalice. Moj život kao pisca izgubio je svaki smisao i ja odlazim iz tog života sa prevelikom radošću u znaku izbavljenja od takvog gnusnog postojanja, u kome možeš očekivati samo da se na tebe obruši podlost, laž, kleveta`.
Dopuna zapisnika predsedniksa KGB pri Savetu ministara (SM) I.A. Sjerova, 1956.g.:
`Kao dopuna našem saopštenju od 14.maja t.j. povodom smrti književnika Fadejeva referišem...`Na osnovu istražnog materijala može se zaključiti da je Fadejev izvršio samoubustvo usled rastrojstva nervnog sistema, narušenog dugotrajnom zloupotrebom alkohola i opšteg bolesnog stanja organizma.`
