Izdavač: Narodno delo, Beograd
Prevod s bugarskog: Dr Nikola Mirković
Godina izdanja: 1934.
Povez: Broširan
Format: B5
Broj strana: 426
Stanje: Dobro
PRODATO!!!
Roman iz života Bugara uoči oslobođenja
Иван Вазов је рођен у Сопоту, у породици успешног трговца. Школу је
похађао најпре у свом родном граду, а касније у Калоферу код учитеља
Ботја Петкова, оца бугарског песника и револуционара Христа Ботева. Тамо
се упознао с руском и француском литературом, а 1866. прешао је у
Пловдивску гимназију где је учио грчки, турски и француски језик.
1870. године Вазов је отишао у Румунију код свог стрица. Тамо је научио румунски и почео је читати румунску поезију. Истовремено је почео слати своје патриотске песме бугарским емигрантским часописима - Слобода и Отаџбина. Касније је неколико година радио као учитељ и преводилац.
Прве песничке збирке Прапорец и гусла и Туга Бугарске је објавио 1875., а након ослободилачког Руско-турског рата 1878. године је изашла и његова збирка Избављење.
После ослобођења Бугарске учествовао је активно у друштвеном и политичком животу земље. Неколико година је живео у Пловдиву и био је представник Народне странке у Обласној скупштини. Пловдивски период је изванредно плодан у стваралачој биографији Вазова. Тада је почео издавати књижевно-научни часопис Наука, а заједно с Константином Величковом и књижевни часопис Зора. Истовремено је објавио своју чувени песничку збирку Епопеја заборављених (1881-1884) и приповести Немили-недраги (1883) и Стричеви (1884).
Од 1886. до 1889. због политичких разлога Вазов напушта Бугарску и извесно време живи у Одеси где пише свој најпознатији роман Под јармом. Након повратка у Бугарску до краја свог живота остаје у Софији, написавши још пуно песничких књига, приповести, драма, критичких текстова, романа и путописа.
1870. године Вазов је отишао у Румунију код свог стрица. Тамо је научио румунски и почео је читати румунску поезију. Истовремено је почео слати своје патриотске песме бугарским емигрантским часописима - Слобода и Отаџбина. Касније је неколико година радио као учитељ и преводилац.
Прве песничке збирке Прапорец и гусла и Туга Бугарске је објавио 1875., а након ослободилачког Руско-турског рата 1878. године је изашла и његова збирка Избављење.
После ослобођења Бугарске учествовао је активно у друштвеном и политичком животу земље. Неколико година је живео у Пловдиву и био је представник Народне странке у Обласној скупштини. Пловдивски период је изванредно плодан у стваралачој биографији Вазова. Тада је почео издавати књижевно-научни часопис Наука, а заједно с Константином Величковом и књижевни часопис Зора. Истовремено је објавио своју чувени песничку збирку Епопеја заборављених (1881-1884) и приповести Немили-недраги (1883) и Стричеви (1884).
Од 1886. до 1889. због политичких разлога Вазов напушта Бугарску и извесно време живи у Одеси где пише свој најпознатији роман Под јармом. Након повратка у Бугарску до краја свог живота остаје у Софији, написавши још пуно песничких књига, приповести, драма, критичких текстова, романа и путописа.
