Izdavač: Knjniževne novine, Beograd
Biblioteka: Dokumenti
Godina izdanja: 1989.
Povez: Broširan
Broj strana: 159
Stanje: Odlično
Cena: 500 dinara
Razgovori sa osuđenima na smrt.
SADRŽAJ:
UBISTVO
U PRISUSTVU VLASTI
ANDRIJA
ARTUKOVIĆ
Milan
Bulajić, doktor pravnih nauka, istoričar:
ANDRIJA ARTUKOVIĆ KRIO SE U MANTIJI - I POD LAŽNIM IMENOM
ANDRIJA ARTUKOVIĆ KRIO SE U MANTIJI - I POD LAŽNIM IMENOM
MIODRAG
MILOJEVIĆ
VUČKO
MANOJLOVIĆ
ILIJA
ŽIVKOVIĆ
ĐORĐE
ADAMOVIĆ
VOJISLAV
RAJČIĆ POŽAREVAC
Odlomak iz knjige:
Na kraju grada bela zgrada — kao čistim čaršavom
prekrivena — bolnica. Zaključani bolesnici, i bolesti... Stražar
otvori metalna vrata, kapiju zatvorske bolnice u Zagrebu.
Sada smo i mi zaključani... dak ne obavimo posetu.
O Andriji Artukoviću brine ekipa lekara — Anđelko
Orahovac, upravnik, Dušan Vitas, pomoćnik direktora, doktor
Slavko Nikolić, neuropsihijatar i Slobodan Berberić, hirurg.
— Odnos prema Andriji Artukoviću je isti kao i prema
svakom bolesniku, bez obzira što je i zašto osuđen; smešten
je u posebnoj sobi — to je ono što mu treba. Posebne
zahteve ne postavlja, izuzetno zatraži čaj, mleko. Uglavnom
je zadovoljan osobljem, mi radimo isključivo svoj medicinski
posao.
— Kako znate da je zadovoljan?
— Razgovaramo s njim, ali ne zamaramo bolesnika u
tom starosnom dobu, a znamo da mu je dobro iz svakodnevnog
kontakta, iz redovne vizite: pitamo ga kako se oseća,
odgovara da mu je dobro, da nema nekih iprohteva, a i onima
koji mu dolaze u posetu nikada se nije požalio na medicinski
tretman; iz toga zaključujemo da je zadovoljan. Mi
redovno kontrolišemo njegovo zdravstveno stanje i analize
ne odstupaju bitno od normale za doba u kojem je bolesnik,
odnosno osuđenik.
prekrivena — bolnica. Zaključani bolesnici, i bolesti... Stražar
otvori metalna vrata, kapiju zatvorske bolnice u Zagrebu.
Sada smo i mi zaključani... dak ne obavimo posetu.
O Andriji Artukoviću brine ekipa lekara — Anđelko
Orahovac, upravnik, Dušan Vitas, pomoćnik direktora, doktor
Slavko Nikolić, neuropsihijatar i Slobodan Berberić, hirurg.
— Odnos prema Andriji Artukoviću je isti kao i prema
svakom bolesniku, bez obzira što je i zašto osuđen; smešten
je u posebnoj sobi — to je ono što mu treba. Posebne
zahteve ne postavlja, izuzetno zatraži čaj, mleko. Uglavnom
je zadovoljan osobljem, mi radimo isključivo svoj medicinski
posao.
— Kako znate da je zadovoljan?
— Razgovaramo s njim, ali ne zamaramo bolesnika u
tom starosnom dobu, a znamo da mu je dobro iz svakodnevnog
kontakta, iz redovne vizite: pitamo ga kako se oseća,
odgovara da mu je dobro, da nema nekih iprohteva, a i onima
koji mu dolaze u posetu nikada se nije požalio na medicinski
tretman; iz toga zaključujemo da je zadovoljan. Mi
redovno kontrolišemo njegovo zdravstveno stanje i analize
ne odstupaju bitno od normale za doba u kojem je bolesnik,
odnosno osuđenik.
