Izdavač: Matica hrvatska, Zagreb
Godina izdanja: 1969.
Povez: Tvrd
Broj strana: 226
Stanje: Veoma dobro
Cena: 300 dinara
Deni Didro (fr. Denis Diderot), (*5. oktobar 1713., Langre, Šampanj -
†31. jul 1784., Pariz) je francuski pisac i filozof, istaknuta ličnost
doba prosvetiteljstva i glavni urednik širom sveta poznate
Enciklopedije.
Deni je rođen u bogatoj zanatlijskoj porodici. Otac mu je predvideo karijeru visokog crkvenog dostojanstvenika. Zato ga šalje u jezuitsku školu, a potom u pariski koledž Garkur. Tokom školovanja mladi Didro pokazuje mnoga interesovanja. Od jezika se interesuje za latinski, grčki i engleski. Pored toga, zanima se i za filozofiju i matematiku. Nemirnog duha, posle završetka studija ne zadržava se duže ni na jednom nameštenju i izdržava se od usputnih poslova. Počinje da živi kao pariski intelektualac beskućnik. Desetak godina je sklapao razna poznanstva i suštinski životario na marginama pariskog umetničkog i intelektualnog miljea. Godine 1743. se ženi Antoanetom Šampion, ali otprilike u isto vreme počinje i njegovo intimno druženje sa gospođom Puizje, a kasnije i sa Sofi Volan. Upravo iz pisama koje je razmenjivao sa poslednjom se može najviše saznati o atmosferi i svakodnevnom životu u filozofskim krugovima tadašnjeg Pariza.
Didro je 1743. godine preveo `Istoriju Grčke` Templa Stenijana, a zatim učestvuje u prevodu šest svezaka `Medicinskog rečnika` Džejmsa Londona. Napisao je 1745. predgovor prevodu četvrte knjige engleskog filozofa Šeftsberija `Karakteristike ljudi, običaja i mišljenja` (u Francuskoj izlazi pod nazivom Ogledi o zasluzi i vrlini, fr. Essai sur le mérite et la vertu). Ovde prvi put iznosi svoje mišljenje da se fanatizam ne slaže sa religijom i da bilo koji vernik mora biti prvenstveno human. Ubrzo posle ovoga štampa svoju prvu autorsku knjigu `Filozofske misli` (fr. Pensées philosophiques). Zbog kritike katoličke ortodoskije pariski parlament 7. jula 1746. donosi nalog da se knjiga spali. Ovo ne zaustavlja Didroa i on 1747. objavljuje `Skeptikovu šetnju` (fr. La promenade du sceptique) gde još dublje zalazi u neslaganje sa crkvenim dogmama. Didro dalje proširuje svoj rad 1748. pisanjem romana `Indiskretan nakit` (fr. Les bijoux indiscrets), koji predstavlja izvesnu vrstu političke kritike, i pripovetke `Bela ptica` (fr. L`Oiseau blanc).
Neka dela je skrivao. Razmatranje `Prirodna religija je dovoljna` (fr. De la suffinance de la religion naturelle) je napisao 1747.godine, ali nije objavio, dok je 1749. anonimno štampao `Pismo o slepima za upotrebu onima koji vide` (fr. Lettre sur les aveugles à l`usage de ceux qui voient). Upravo posle objavljivanja `Pismo o slepima` eskalira njegov sukob sa režimom i on biva hapšen i zatočen u tamničnoj kuli zamka Vensen, gde provodi više od tri meseca. Tu, u prisilnoj dokolici, prvi put razmišlja i razrađuje ideju o `Enciklopediji`.
Oko Didroa, kao redaktora-organizatora i idejnog rukovodioca, i Dalambera, najučenijeg i najupornijeg pomagača, se skupio krem francuske buržoaske inteligencije. Najboljim poznavaocima pojedinih nauka, disciplina i oblasti je bilo dodeljeno da uobličavaju znanje i pretaču u Enciklopediju.
Podela posla je bila sledeća:
* Žan le Ron d Alamber - nauka (prvenstveno matematika), religija, filozofija
* Žan Žak Ruso - muzika i politička ekonomija
* Baron Holbah (Pol Henri Ditrih) - hemija, minerologija
* Maluen - hemija
* Bifon, Dobanton - prirodne nauke
* Tusen - pravo
* Dimarse, Boze - gramatika
* Leblon - vojne veštine
* Belen - pomorstvo
* Volter - članak `Duh`, istorija, književnost, filozofija
* Monteskije - članak `Ukus`
I pored rada na Enciklopediji Didro je stvarao mnoga druga dela
* Kaluđerica, 1760, roman
* Fatalista Žak i njegov gospodar`, 1773, roman
* Saloni, 1761-1781, kritički osvrti na pariske umetničke izložbe
* Ogled o slikarstvu, 1765, pamflet o slikarstvu
* Razmišljanja o Terenciju, 1762, traktat o pozorištu
* Nezakoniti sin, 1757, drama
* Otac porodice, 1758, drama
* Je li dobar ili zao?, 1781, drama
* i članke Razgovori o `Nezakonitom sinu` i Razmatranja o dramskoj poeziji
Didro umire 31. jula 1784. godine i nije doživeo da vidi kako je pet godina kasnije sazvana Skupština svih staleža kada je treći stalež sebe proglasio istinskim predstavnikom naroda i podigao revoluciju. Njegovo delo je neraskidivo vezano uz oslobađanje građanstva i pojavu i narastanje buržoazije.
Deni je rođen u bogatoj zanatlijskoj porodici. Otac mu je predvideo karijeru visokog crkvenog dostojanstvenika. Zato ga šalje u jezuitsku školu, a potom u pariski koledž Garkur. Tokom školovanja mladi Didro pokazuje mnoga interesovanja. Od jezika se interesuje za latinski, grčki i engleski. Pored toga, zanima se i za filozofiju i matematiku. Nemirnog duha, posle završetka studija ne zadržava se duže ni na jednom nameštenju i izdržava se od usputnih poslova. Počinje da živi kao pariski intelektualac beskućnik. Desetak godina je sklapao razna poznanstva i suštinski životario na marginama pariskog umetničkog i intelektualnog miljea. Godine 1743. se ženi Antoanetom Šampion, ali otprilike u isto vreme počinje i njegovo intimno druženje sa gospođom Puizje, a kasnije i sa Sofi Volan. Upravo iz pisama koje je razmenjivao sa poslednjom se može najviše saznati o atmosferi i svakodnevnom životu u filozofskim krugovima tadašnjeg Pariza.
Didro je 1743. godine preveo `Istoriju Grčke` Templa Stenijana, a zatim učestvuje u prevodu šest svezaka `Medicinskog rečnika` Džejmsa Londona. Napisao je 1745. predgovor prevodu četvrte knjige engleskog filozofa Šeftsberija `Karakteristike ljudi, običaja i mišljenja` (u Francuskoj izlazi pod nazivom Ogledi o zasluzi i vrlini, fr. Essai sur le mérite et la vertu). Ovde prvi put iznosi svoje mišljenje da se fanatizam ne slaže sa religijom i da bilo koji vernik mora biti prvenstveno human. Ubrzo posle ovoga štampa svoju prvu autorsku knjigu `Filozofske misli` (fr. Pensées philosophiques). Zbog kritike katoličke ortodoskije pariski parlament 7. jula 1746. donosi nalog da se knjiga spali. Ovo ne zaustavlja Didroa i on 1747. objavljuje `Skeptikovu šetnju` (fr. La promenade du sceptique) gde još dublje zalazi u neslaganje sa crkvenim dogmama. Didro dalje proširuje svoj rad 1748. pisanjem romana `Indiskretan nakit` (fr. Les bijoux indiscrets), koji predstavlja izvesnu vrstu političke kritike, i pripovetke `Bela ptica` (fr. L`Oiseau blanc).
Neka dela je skrivao. Razmatranje `Prirodna religija je dovoljna` (fr. De la suffinance de la religion naturelle) je napisao 1747.godine, ali nije objavio, dok je 1749. anonimno štampao `Pismo o slepima za upotrebu onima koji vide` (fr. Lettre sur les aveugles à l`usage de ceux qui voient). Upravo posle objavljivanja `Pismo o slepima` eskalira njegov sukob sa režimom i on biva hapšen i zatočen u tamničnoj kuli zamka Vensen, gde provodi više od tri meseca. Tu, u prisilnoj dokolici, prvi put razmišlja i razrađuje ideju o `Enciklopediji`.
Oko Didroa, kao redaktora-organizatora i idejnog rukovodioca, i Dalambera, najučenijeg i najupornijeg pomagača, se skupio krem francuske buržoaske inteligencije. Najboljim poznavaocima pojedinih nauka, disciplina i oblasti je bilo dodeljeno da uobličavaju znanje i pretaču u Enciklopediju.
Podela posla je bila sledeća:
* Žan le Ron d Alamber - nauka (prvenstveno matematika), religija, filozofija
* Žan Žak Ruso - muzika i politička ekonomija
* Baron Holbah (Pol Henri Ditrih) - hemija, minerologija
* Maluen - hemija
* Bifon, Dobanton - prirodne nauke
* Tusen - pravo
* Dimarse, Boze - gramatika
* Leblon - vojne veštine
* Belen - pomorstvo
* Volter - članak `Duh`, istorija, književnost, filozofija
* Monteskije - članak `Ukus`
I pored rada na Enciklopediji Didro je stvarao mnoga druga dela
* Kaluđerica, 1760, roman
* Fatalista Žak i njegov gospodar`, 1773, roman
* Saloni, 1761-1781, kritički osvrti na pariske umetničke izložbe
* Ogled o slikarstvu, 1765, pamflet o slikarstvu
* Razmišljanja o Terenciju, 1762, traktat o pozorištu
* Nezakoniti sin, 1757, drama
* Otac porodice, 1758, drama
* Je li dobar ili zao?, 1781, drama
* i članke Razgovori o `Nezakonitom sinu` i Razmatranja o dramskoj poeziji
Didro umire 31. jula 1784. godine i nije doživeo da vidi kako je pet godina kasnije sazvana Skupština svih staleža kada je treći stalež sebe proglasio istinskim predstavnikom naroda i podigao revoluciju. Njegovo delo je neraskidivo vezano uz oslobađanje građanstva i pojavu i narastanje buržoazije.
