Godina izdanja: 1952.
Povez: Broširan sa papirnim omotom
Broj strana: 101 + 104 + 142 + 240
Stanje: Veoma dobro (na 1. i 2. knjizi su malo oštećeni omoti - vidi slike)
Cena: 600 dinara
Narudžbine na Kontakt
I knjiga: ZORA
II knjiga: JUTRO
III knjiga: MLADIĆ - Porodica Ajler , Sabina , Ada
IV knjiga: BUNTOVNIK - Živi pesak , Propadanje , Izbavljenje
Ромен Ролан (фр. Romain Rolland), рођен је у Кламенсију (фр. Clamency)
29. јануара 1866 а умро је у Везлеју (фр. Vézelay) 30. децембра 1944.
Био је француски књижевник, драматург и музиколог.
Ђак је париске Ecole Normale Superieure и римске Археолошке школе (по струци је историчар). После дипломирања посветио се студирању иузикологије где је докторирао са тезом „Историја европске опере пре Лилија и Скарлатија“.
Прву књигу је објавио 1902, када је већ имао 36 година. Тринаест година касније, 1915, добио је Нобелову награду за књижевност за дело Жан Кристоф. У образложењу награде је речено: „... за допринос узвишеном идеализму књижевног дела, и за осећајност и љубав према истини које је користио у опису различитих личности.“
Ромен Ролан је био пасионирани љубитељ уметности: опере, Микеланђела, Скарлатија, Бетовена. Био је лични пријатељ Рихарда Штрауса. Дивио се пацифистичким идејама Лава Толстоја и индијских мислилаца у предвечерје Првог светског рата. О овим идејама је размењивао мишљења са Гандијем и Тагором.
Ђак је париске Ecole Normale Superieure и римске Археолошке школе (по струци је историчар). После дипломирања посветио се студирању иузикологије где је докторирао са тезом „Историја европске опере пре Лилија и Скарлатија“.
Прву књигу је објавио 1902, када је већ имао 36 година. Тринаест година касније, 1915, добио је Нобелову награду за књижевност за дело Жан Кристоф. У образложењу награде је речено: „... за допринос узвишеном идеализму књижевног дела, и за осећајност и љубав према истини које је користио у опису различитих личности.“
Ромен Ролан је био пасионирани љубитељ уметности: опере, Микеланђела, Скарлатија, Бетовена. Био је лични пријатељ Рихарда Штрауса. Дивио се пацифистичким идејама Лава Толстоја и индијских мислилаца у предвечерје Првог светског рата. О овим идејама је размењивао мишљења са Гандијем и Тагором.
