Izdavač: Štamparija D. Dimitrijevića, Beograd
Godina izdanja: 1902.
Povez: Tvrd
Broj strana: 16 + 227
Stanje: Dobro (Pogledati fotografije)
RASPRODATO!!!
Тек данас је јасно колико је био
важан Комарчићев роман „Једна угашена звезда” који се појавио 1902. године,
разликујући се од свих дела у дотадашњој српској књижевности. Слободно може да
се каже да је то био први научно-фантастични роман на овим просторима.
Истине ради, треба споменути да је 1889. године Драгутин Илић, брат много познатијег песника Војислава Илића, објавио драму „После милијон година”: сусрет последњих хомо сапијенса с посетиоцима с Меркура.
„Једна угашена звезда” има научно-популаран и научно-фантастичан део. Комарчић излаже тадашња космичка знања која зачињава фантастичном причом. Неименовани јунак, после предавања о бесконачности васионе у „Градској касини”, враћа се кући. Врти се у кревету и не може да заспи. У једном тренутку схвата да је у соби бестелесна сподоба која му објашњава да ће га повести на невероватну пустоловину свемиром.
На том путовању најзанимљивији је тренутак кад се јунак романа и његов галактички водич, заправо Лапласов дух (Пјер Симон Лаплас (1749–1827), француски астроном и математичар), нађу на планети Аруџа-Дарин, у граду Гомор, кога су створили моћни људи, изумрли пре двадесет осам милиона година:
„Тешко ми на срце паде, кад помислих, да и земљу и цео овај свет што на њој живи та иста судбина чека. И овај свет се коље и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „сфере виших државних интереса”; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере ко је од њих у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује а нико од њих и не слути да и њих оваква иста судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!”
Град Гомор обилује изумима високе технике: зауздавање микроклиматских услова, неограничено коришћење енергије, техника која подсећа на холограмску. Изуми готово несхватљиви за оно време.
Истине ради, треба споменути да је 1889. године Драгутин Илић, брат много познатијег песника Војислава Илића, објавио драму „После милијон година”: сусрет последњих хомо сапијенса с посетиоцима с Меркура.
„Једна угашена звезда” има научно-популаран и научно-фантастичан део. Комарчић излаже тадашња космичка знања која зачињава фантастичном причом. Неименовани јунак, после предавања о бесконачности васионе у „Градској касини”, враћа се кући. Врти се у кревету и не може да заспи. У једном тренутку схвата да је у соби бестелесна сподоба која му објашњава да ће га повести на невероватну пустоловину свемиром.
На том путовању најзанимљивији је тренутак кад се јунак романа и његов галактички водич, заправо Лапласов дух (Пјер Симон Лаплас (1749–1827), француски астроном и математичар), нађу на планети Аруџа-Дарин, у граду Гомор, кога су створили моћни људи, изумрли пре двадесет осам милиона година:
„Тешко ми на срце паде, кад помислих, да и земљу и цео овај свет што на њој живи та иста судбина чека. И овај свет се коље и бије око варљивог сјаја и пролазног господства; коље се и бије око власти и надмоћија; кољу се народи с народима, државе с државама, власници с власницима, племена с племенима, појединци с појединцима; кољу се и крве да једни друге сатру, искорене, униште; кољу се и бију за некакве „сфере виших државних интереса”; кољу се и крве да ватром и железом, пушком и сабљом проносе културу и цивилизацију по овоме мајушном зрнцету небесном; кољу се и бију да један другог увере ко је од њих у праву; кољу се и бију чак и око тога, ко истинитије верује у правога и истинитога Бога, а ко не верује а нико од њих и не слути да и њих оваква иста судба чека, и њих и ову нашу веселу постојбину!”
Град Гомор обилује изумима високе технике: зауздавање микроклиматских услова, неограничено коришћење енергије, техника која подсећа на холограмску. Изуми готово несхватљиви за оно време.
