Godina izdanja: 1992.
Povez: Broširan
Format: 24 x 19 cm
Broj strana: 62 + crteži i fotografije
Stanje: Veoma dobro
Napomena: Časopis za književnost, umetnost i kulturu; Broj 106, 107; Sadržaj na slici 2
PRODATO!!!
Slikar Radomir Reljić, bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1997. godine, pa sve do smrti 2006. godine.
Akademik Reljić rođen je 1938. godine u Skoplju. Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 1961. godine, u klasi profesora Zorana Petrovića. U klasi profesora Zore Petrović i Mila Milunovića 1963. godine je završio i specijalni tečaj, a od 1972. godine, izborom za asistenta na Akademiji likovnih umetnost, počela je njegova univerzitetska karijera. Ona je 1988. godine krunisana izborom za redovnog profesora.
Za umetnički rad dobio je više priznanja - nagradu `Politike` 1965. godine, iste godine nagradu na izložbi u Slovenj Gradecu, prvu nagradu na Trećem trijenalu jugoslovenske umetnosti 1967, treću nagradu na izložbi u Lajbnicu iste godine, Veliku plaketu Univerziteta umetnosti 1988. i nagradu 18. memorijala Nadežde Petrović.
`Mesto Radomira Reljića u istoriji modernog slikarstva je van svih tokova. Reljićeva misao je uvek bila suprotstavljena sistemu. Njegova potreba kao umetnika i ličnosti za sažimanjem Planete umetnošću je večna. Zato je Radomir Reljić verovatno najusamljenija ličnost savremenog srpskog slikarstva`, rekao je povodom 40-godišnjice slikarevog rada Branko Kukić posvetivši mu čitav jedan broj časopisa `Gradac`. Sam umetnik, tada povodom svoje izložbe u Grafičkom kolektivu, izjavio je: `Oko mene vidite moje crteže. Oni nisu samo moja umetnost već su rezultat preispitivanja sebe.`
Miodrag B. Protić u svojoj studiji o našoj modernoj umetnosti navodi Radomira Reljića kao jednog od najznačajnijih predstavnika današnje figuracije.
Akademik Reljić rođen je 1938. godine u Skoplju. Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 1961. godine, u klasi profesora Zorana Petrovića. U klasi profesora Zore Petrović i Mila Milunovića 1963. godine je završio i specijalni tečaj, a od 1972. godine, izborom za asistenta na Akademiji likovnih umetnost, počela je njegova univerzitetska karijera. Ona je 1988. godine krunisana izborom za redovnog profesora.
Za umetnički rad dobio je više priznanja - nagradu `Politike` 1965. godine, iste godine nagradu na izložbi u Slovenj Gradecu, prvu nagradu na Trećem trijenalu jugoslovenske umetnosti 1967, treću nagradu na izložbi u Lajbnicu iste godine, Veliku plaketu Univerziteta umetnosti 1988. i nagradu 18. memorijala Nadežde Petrović.
`Mesto Radomira Reljića u istoriji modernog slikarstva je van svih tokova. Reljićeva misao je uvek bila suprotstavljena sistemu. Njegova potreba kao umetnika i ličnosti za sažimanjem Planete umetnošću je večna. Zato je Radomir Reljić verovatno najusamljenija ličnost savremenog srpskog slikarstva`, rekao je povodom 40-godišnjice slikarevog rada Branko Kukić posvetivši mu čitav jedan broj časopisa `Gradac`. Sam umetnik, tada povodom svoje izložbe u Grafičkom kolektivu, izjavio je: `Oko mene vidite moje crteže. Oni nisu samo moja umetnost već su rezultat preispitivanja sebe.`
Miodrag B. Protić u svojoj studiji o našoj modernoj umetnosti navodi Radomira Reljića kao jednog od najznačajnijih predstavnika današnje figuracije.
